Poredak postojanja
Postoji znanje koje ne potiče iz učenja, već iz pamćenja duše. Astrologija je prva prafilozofija postojanja, ne zato što predviđa, već zato što pamti. U njoj je zapisan red stvaranja, tok života, odnos muškog i ženskog, nevidljivi zakoni koji upravljaju vidljivim svetom.
Zodijak nije samo horoskop, on je matrica života. Krug iz kojeg izranjaju svi sistemi: porodični, lični, kolektivni. I u središtu tog kruga caruje poredak.
Čin spajanja Marsa i Venere, prilikom koga se rađa iskra svetlosti života jeste trenutak začetka kosmičke celovitosti zvane čovek. Muški princip prodora, akcije, semenja i ženski princip prijema, oblikovanja, materinstva. Mars nosi impuls, Venera dozvolu. Oplodnja se događa kada Venera, koja kao vladarka Bika i Vage (materijalizacija i odnos) kaže „da“ Marsu koji je vladar prvog i osmog polja (inicijacija i penetracija).
Ali gde se to spajanje događa? U osmom polju, u jajovodu. Ovde se, nakon oplodnje, jajašce ubrzano umnožava (eto ga Jupiter, vladar Strelca – kosmički princip umnožavanja i rasta) i nakon oko tri dana jajasce se lagano spušta u matericu gde se usađuje u zid. Kada se to bude dogodilo, na scenu stupa kosmički princip koji sledi nakon Strelca, a to je Jarac.
Kako se ovo astrološki vidi? Spuštanje jajašca iz jajovoda u matericu jeste pokret iz Škorpije u Bika, kosmički princip 8. i 2. polja. Bik jeste znak u kome je Mesec egzaltiran, dakle na ovom mestu se najjače manifestuje. Bik je znak materijalizacije i stvaranja, Rak predstavlja kosmički princip kolevke i kanala kroz koji duša ulazi u telo (Mesec u Biku). U ovom smislu, Mesec je (materica) prva kolevka u koju se polaže budući embrion. Kao takav, u tom trenutku je genetski u potpunosti određen. Genetski kod predstavljen je Jarcem koji Raku (jer su to dva oprečna znaka, vladari 4. i 10. kosmičkog principa-polja) isporučuje okvire i zadatke i kao takav determiniše obličje čoveka čiji je život u začetku. Znamo da su Jarac i njegov vladar Saturn predstavnici principa prošlosti, genetike i predačkog nasleđa te ako gledamo ovu zakonitost iz ugla konstelacija, nije teško pretpostaviti da mi u život dolazimo upravo kao potomci svih naših predaka koji su svojim postojanjem ovozemaljski živeli u skladu ili neskladu s osnovnim kosmičkim poretkom.
Konstelacijski je poznato da postoji nekakva zakonitost da sve teži da uspostavi ravnotežu. Dakle, svaki nesklad, hteli mi to ili ne, prirodno se kreće u pravcu poravnanja. Naš problem jeste u tome što vrlo često nemamo ideju šta je to što je u prošlosti bilo u neskladu te ga mi, za našeg života, nesvesno ispravljamo.
Dakle, materica je kanal između svetova. U konstelacijskom jeziku, materica je polje predaka jer je Mesec taj u kome su sačuvana sva sećanja duše. U njoj se ukrštaju prošlost i budućnost. Kroz nju duša ulazi u telo. Kroz nju se poredak života pretače u biće i sudbinu.
